Hugo Schuchardt Archiv

Zagabria, 5/11 99

Stimatissimo signor Professore!

Qui Le invio l’estratto dal Letop. mat. srp. ¹ come mi fu comunicato dal prof. Mojo Medić². Come questi mi ha detto, non ci sarebbe la figura nello stesso libro, ma soltanto la descrizione. La prego di credere, che non ho tardato tanto a risponderle per mia trascuraggine, ma bensì perchè credevo che Le stesse a cuore di veder la figura della trboïka stica³ più che altro, e dovetti aspettare il ritorno del prof. Brusina per avere il testo ungherese di Herman Ottó (A magyar halászat könyve ⁴ ) dove tale figura si trova. Ora che ho il testo vedo che là detta trboika st non corrisponde alla figura del Hermann, e ne differisce perchè non ha una specia di ruota come quella (il passaggio relativo ho sottosegnato con matita turchina, i segni rossi sono del prof. Medić ⁵ ).

Dal testo del Herman apparisce (pag. 317) che il turbukáló è diverso nella forma dal turbokserbo, mentre questo è simile al négykávár maritö (a pag. 307), e ne differisce soltanto in ciò che la rete non ha (in quest‘ ultimo) non ha forma di borsa ma è spianata. Lo schizzo, che io ho tentato di fare nella* mia precedente lettera ⁶, corrisponde alla descrizione fattami a voce dal prof. Medić. Nell’istesso testo di Hermann a pag. 312 fig. 193 sub z è disegnato il zurbolórúd, che nella pagina precedente si chiama anche turbókolófa⁷, e questo ha dato forse l’origine alla parola serba.

Dopo essermi procurato il testo Hermann, dalla Sua lettera, che Ella ha cominciato a studiare la questione dalla parola ungherese, e mi è parso che Ella ha già conoscenza del suddetto libro. Se in ciò mi sono ingannato e se Ella ha conoscenza della lingua ungherese, mi scriva o mi telegrafi, e le farò inviare immediatamente dal prof. %

Трбок⁸

На дебљи крај дугачке мотке – иначе руд или катарица – преклопи се и прибије рашљица, т. ј. виле. Подаље иза вила ставе се оздо два свезана обруча, па да би се могли што чвршће привезати за мотку, метне се озго по њој попријеко комад штапа (крстак) и канапом се учврсте његови крајеви за обручеве. Кад се обручи савију у облику полукруга, дође између њих и крајева од вила доњака од пређе (у ужем смислу то је трбок), а горњака на обручеве. Пређа је налик на шиљасту кесу, и онај шиљак њен зове се репњак, стреса или рукља. За врх репњака привезан је комад отесане опеке, да у води затеже пређу. Овако се ради кад се развлачи или саставља трбок; кад не раде њиме, онда га раставе, т. ј. скину пређу с обручева, а и њих с мотке, па на њој суше намотану пређу.

Гдје се врба с обале стровалила у воду, или су само гране њене потонуле у њу и тако се смјестиле као каква вија, ту је згодно мјесто за трбочење или трбочарење. Тројица трбоче или трбочаре с једнога чамца. Од ових трбочара онај што намјешта трбок јесте старјешина. Кад се возе на воду, он држи трбок, а она двојица веслају. Довезавши се око 3 метра н. пр. изнад вије, а 1 метар поиспред ње, најприје баци старјешина опеку, а онда трбок спушта у воду пикомице (вертикално). Она два трбочара прихваћају воду к себи док старјешина не намјести трбок тако да дође са свијем под гране или под кладу. И чим каже: добро је! гледа да се прихвати руком за грану над водом; не може ли ни за што да се ухвати, онда држи чамац на мјесту ногом метнувши је споља преко мотке што је на канат прислоњена. Сад она двојица одложе весла и узму по једну буџасту трбочку штицу (на врху нема никаква точка или колица) |3|те ударају њима по грању у води или около њега; тијем нагоне рибу на трбок. Кад су изклупали оно грање, старјешина одбије чамац дајбуди за 2 метра одупирући се на трбочке виле. Најприје вуче он к себи косо трбок, да не би доњака запела за што, онда нагло превагне мотку преко чамца и гледа има ли што у репњаку. Ако је што у њему, то истресе у чамац.

Из „Летописа Матице Српске“, књига 188, стр. 128-129.

Ottó Herman ima u I. svesku „ farkasháló“ naslikan na str. 312, ali napominje na str. 317. „turbukháló“. Ovo iz „Letopisa“ jeste po opisu zemunskih ribara, a tako je ii oko Vukovara.

„Вија“ je као сноп прућа. Има у „Рјечнику из књиж. стар. Српских“ од Ђ. Даничића ова ријеч, а у „Летопису“ и пренесено значење.

%Brusina il detto libro. Se non conosce l’ungherese, cercherò io di tradurre i passaggi relativi e Le spedirò le traduzioni.

All’etimologia turca o persiana io per me ho rinunciato.

La ringrazio molto per l’informazione datami, benchè chi sa quando potrò approfittarne? Ho risaputo che si occupa della lingua romanza sulla costa orientale dell’Adriatico un D^r. Bartoli⁹ che frappoco pubblicherà uno studio; forse ciò renderà inutile il mio lavoro.

Mi creda sempre

Suo dev^mo servo
Pietro Budmani